Serbian Keyboard Layout
Download Frontype Virtual Serbian Latin Keyboard
Download Frontype Virtual Serbian Cyrillic Keyboard
Додај унос језика у систему Windows Vista
1.
Отворени регионални и Језик Опције кликом на Старт дугме, кликните Контролна плоча, кликове Сат, језик и регион, а затим Регионалне и кликом Лангуаге Оптионс.
2.
Кликните на картицу клавијатуре и језици, а затим кликните Цханге клавијатуре.
3.
Под Инсталлед услуга, кликните на Додај.
4.
Двапут кликните на језик који желите да додате, кликните двапут текста услуге које желите да додате, изаберите текст услуге опције које желите да додате, а затим кликните ОК.
Како Додати па Омогући другим језицима у систему Windows XP
1. У систему Уиндоус КСП стандардне менију Старт кликните Старт, а затим кликните на Контролна табла. У систему Уиндоус КСП цлассиц Старт мену, кликните Старт, кликните Подешавања, а затим кликните на Контролна табла.
2. Двапут кликните Регионалне и Језик Опције.
3. Изаберите картицу Језици, а затим кликните Детаљи под “Текст Сервицес и Инпут Лангуагес”.
4. Кликните Додај под “Инсталлед Сервицес”, а затим кликните на језик који желите да додате и распореду тастатуре који желите да користите за тај језик.
5. Да бисте подесили подешавања за језик траци кликните Језичка трака под “Подешавања”
Тастатура
Тастатура је периферни уређај рачунарског система направљен по угледу на писаћу машину. Служи како за унос текста, бројева и знакова тако и за контролу операција које рачунар извршава.
Физички, тастатура је скуп тастера са угравираним или одштампаним словима, бројевима, знаковима или функцијама. У већини случајева притисак на тастер проузрокује исписивање једног симбола. Ипак, да би се добили неки симболи потребно је притиснути и држати више тастера истовремено или у одређеном редоследу. Притиском на неке од тастера не добија се никакав симбол већ се они користе за одређене операције на самој тастатури.
Садржај |
Дизајн
Постоји пуно различитих стандарда за распоред симбола по тастерима. Потреба за тим постоји првенствено због тога што различити људи пишу на различитим језицима, али постоји и потреба за специјализованим тастатурама са тастерима за извршење различитих математичких, статистичких или програмерских функција.
Број тастера на тастатури ПЦ рачунара варира од 83 (IBM PC, XT), 101 (од средине 1980-их година) за стандардне тастатуре до 104 за Windows татстатуре па све до 130 и више за тастатуре са специјалним тастерима. Такође, постоје и варијанте са мање од 90 тастера какве се често користе код notebook рачунара.
Стандардни распоред
QWERTY - стандардни распоред слова на српској тастатури - ћирилица
Најчешћи стандард за тастатуре у западним земљама је тзв. QWERTY стандард или њему слични француски AZERTY и немачки QWERTZ. И остали стандарди у земљама са различитим азбукама по распореду тастера слични су овима.
Интернет тастатуре садрже додатне тастере са различитим додатним функцијама. Нпр. за отварање браузера или клијента електронске поште. У касним деведесетим у САД су продаване и тастатуре са уграђеним тастерима који би, притиснути, одвели корисника директно на одређени интернет сајт.
Прикључци
Постоји неколико различитих врста конектора за прикључење тастатуре на рачунар и они су претрпели пуно измена од почетка развоја рачунарства па до данас. Међу њима је нпр. стандардни АТ ((DIN-5) конектор коришћен на матичним плочама пројектованим за процесоре старије од i80486, данас замењен стандардним PS/2 или USB конектором.
Алтернативе
Стандардна тастатура је физички прилично гломазна због тога што сваки тастер треба да по величини одговара човековим прстима. Међутим, код неких уређаја неопходно је смањити њену величину.Један од начина да се то изведе је да се за добијање одређених симбола или функција притиска више тастера истовремено. Пример за то је GKOS тастатура дизајнирана за мале бежичне уређаје. Такође, једна од алтернатива је и коришћење играчких џојстика којима се могу уносити било текст било неки други тип података.
Коришћење
У највећем броју случајева тастатура се користи за унос текста у различитим типовима текст едитора. У савременим рачунарима интерпретација притисака на тастере углавном се препушта софтверу. Савремене тастатуре препознају притисак сваког тастера и информацију о томе прослеђују програму који је за то задужен.
Команде
Поред осталог, тастатура се користи и за задавање команди рачунару. Познат је пример комбинације тастера PC Ctrl+Alt+Del. На новијим верзијама Windows-а овом комбинацијом тастера добија се прозор са менијем за управљање тренутно активним процесима и опцијом за гашење рачунара. Под Linux-ом, MS-DOS-ом и на неким старијим верзијама Windows-а комбинација тастера Ctrl+Alt+Del проузрокује ресетовање рачунара.
Игре
Тастатура је један од примарних уређаја за контролу у компјутерским играма. Нпр. стрелице или група слова уместо њих (нпр. WASD) могу се користити за покретање лика у игри. У већини игара тастери се могу конфигурисати по жељи корисника. Тастери са словима се често користе да би извршили неку одређену операцију у игри. Тастатура је далеко од идеалног уређаја за контролу у играма, посебно када је потребно притиснути више од једног тастера. Проблем је у томе што једноставна електронска кола у тастатури дозвољавају да само мали број тастера може бити притиснут у истом моменту а да при том сви буду регистровани како треба. Чест споредни ефекат је фантомски тастер. Због једноставне конфигурације електронских кола код старијих тастатура, притисак на 3 тастера истовремено често се региструје као притисак на четврти тастер који није ни један од притиснута три. Код савремених тастатура ова појава спречава се тако што се блокира притисак трећег тастера у одређеним комбинацијама. Иако овакво понашање логике тастатуре решава проблем фантомског тастера јавља се нови проблем. Како онда регистровати када је притиснут трећи тастер а претходна два нису отпуштена? Боље тастатуре су дизајниране тако да се ова појава ретко јавља у програмима типа Microsoft Office, али проблем остаје када је реч о компјутерским играма.
Принцип рада
- Када се тастер притисне, он потисне гумени део на коме лежи и на коме се са доње стране налази проводни материјал, све до пара проводних линија на штампаном колу.
(Код старијих тастатура, углавном АТ, уместо мембране, користили су се микро прекидачи, који су радили на принципу клика миша, кад се тастер притисне онда долази до протока струје, ове тастатуре се данас ретко производе, пошто су скупље за производњу).
- На тај начин испод тастера се затвара струјно коло и мења се ниво сигнала.
- Чип преко кога је струјно коло везано (најчешће микроконтролер 8048) емитује сигнал који скенира проводнике испитујући да ли је негде дошло до промене нивоа сигнала. Пошто препозна промену на неком од проводника, чип препознаје о ком тастеру се ради и обавештава процесор о том догађају шаљући му код који одговара притиснутом тастеру.
Тај код (енг. key scan code) је у серијском формату (бит по бит), и има 1 старт бит и осам битова податка. Најмање значајан (ЛСБ) бит се шаље послије старт бита, а најзначајнији бит (МСБ) на крају поворке од 9 битова (1 старт + 8 подаци). Дужина преноса једног бита је 50 микросекунди. Код се може састојати од више бајтова. Види чланак кодови тастатуре за детаље.
- Микропроцесор прихвата код који одговара притиснутом тастеру, декодира га и извршава одговарајућу процедуру (шаље задато слово на екран, извршава одговарајућу функцију и др.)
- Посебан код (key break signal) се емитује и при отпуштању тастера.
Потребно је напоменути да контролер врши скенирање тастера (да ли је неки притиснут) двадесет пута у секунди, а памти задњих 20 карактера, тако да ако се случајно закочи програм у коме куцамо, а ми нисмо то приметили, него наставили, тастатура упамти задњих 20 карактера и чим се програм одглави, на екрау ће исписати последњих 20 карактера).
Већина данашњих тастатура функционише на сличан начин.
Врсте тастатура
- Нумеричке тастатуре:
- Декадна тастатура
- Хексадецимална тастатура
- Алфанумеричка тастатура
- AZERTY тастатура
- QUERTY тастатура
- QUERTZ тастатура
- Дворак тастатура
- Специјалистичке тастатуре:
- Брајлеова тастатура
- РС тастатуре
- XT83 / Olivetti M24 / 102
- AT84
- Extended 101
- Extended 102
- Windows 104
- Врста тастера
- Микро прекидачи
- Мембрана
Кориштена литература
- Assembling and Repairing Personal Computers, 2nd edition, Dan L. Beeson,
Prentice Hall, ISBN 0-13-081949-2, стране 153 до 166.
Serbian language
From Wikipedia, the free encyclopedia
Serbian
српски језик
srpski jezik
Pronunciation: [ˈsr̩pskiː]
Spoken in: See below under “Official status”, besides that in Croatia and as an immigrant’s language spread over Central and Western Europe, as well as Northern America
Region: Central Europe, Southern Europe
Total speakers: Over 12 Million
Ranking: Around 63
Language family: Indo-European
Balto-Slavic
South Slavic
Western South Slavic
Serbian
Official status
Official language in: Serbia
Bosnia and Herzegovina
Montenegro- 64% of the population[1]
Athos, Greece[2]
Croatia (regional)[3]
Macedonia (regional)
Romania (regional)[4]
Recognized minority language in:
Slovenia[5]
Hungary[6]
Regulated by: Board for Standardization of the Serbian Language
Language codes
ISO 639-1: sr
ISO 639-2: srp
ISO 639-3: srp
Note: This page may contain IPA phonetic symbols in Unicode.
The Serbian language (Serbian: српски језик) is a South Slavic language, spoken chiefly in Serbia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, and in the Serbian diaspora. Standard Serbian is based on the Shtokavian dialect, like the modern Croatian and Bosnian, with which it is mutually intelligible, and was previously unified with under the standard known as Serbo-Croatian. It counts among the official (and minority) languages of Serbia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, Romania, Republic of Macedonia and Hungary.
The alphabet used to write Serbian is a variation on the Cyrillic alphabet, devised by Vuk Stefanović Karadžić. The Serbian Latin alphabet is based on Ljudevit Gaj’s reform.
Serbian orthography is very consistent: it is an approximation of the principle “one letter per sound”. This principle is represented by Adelung’s saying, “Write as you speak and read as it is written”, the principle used by Vuk Karadžić when reforming the Cyrillic orthography of Serbian in the 19th century.
Serbian Cyrillic alphabet
From Wikipedia, the free encyclopedia
(Redirected from Serbian Cyrillic script)
South Slavic
languages
and dialects
Western South Slavic
Croatian
Western Štokavian
Čakavian · Kajkavian
Burgenland · Molise
Serbo-Croatian
Štokavian diasystem
Serbian
Eastern Štokavian
Western Štokavian
Torlakian
Slavoserbian
Romano-Serbian · Raška dialects · Shopski dialect
Bosnian
Central Štokavian
Slovene
dialects
Differences between standard
Croatian / Serbian / Bosnian
Non-ISO recognized languages
Montenegrin · Bunjevac
Šokac
Eastern South Slavic
Church Slavonic (Old)
Bulgarian
Banat · Greek Slavic
Shopski · Meshterski · more
Macedonian
Dialects
Aegean Macedonian
Spoken Macedonian
Standard Macedonian
Transitional dialects
Eastern-Central
Torlak dialects · Našinski
Western-Central
Kajkavian
Alphabets
Modern
Gaj’s Latin1 · Serbian Cyrillic
Macedonian Cyrillic
Bulgarian Cyrillic
Slovene
Historical
Bohoričica · Dajnčica · Metelčica
Arebica · Bosnian Cyrillic
Glagolitic · Early Cyrillic
1 Includes Banat Bulgarian alphabet.
v • d • e
The Serbian Cyrillic alphabet (Serbian: српска/Вукова ћирилица, srpska/Vukova ćirilica, literally “Serbian/Vuk’s Cyrillic alphabet”) is the official and traditional alphabet used to write the Serbian language. It is an adaptation of the Cyrillic alphabet for the Serbian language, and was developed in 1818 by Serbian linguist Vuk Karadžić. The alphabet was officially adopted in 1868[citation needed]. A corresponding Serbian Latin script (Serbian: латиница, latinica) is also used to write the language, although it lacks certain phonetic properties, namely the one sound, one letter system.
Karadžić based his alphabet on the Cyrillic alphabet, on the simple principle of “write as you speak and read as it is written” (Serbian: Пиши као што говориш и читај како је написано, Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano). The Cyrillic and Latin alphabets are almost entirely interchangeable, with the Latin digraphs Lj, Nj, and Dž counting as single letters.
The Cyrillic alphabet is seen as being more traditional, and has official status in Serbia, Bosnia and Herzegovina and Montenegro. During the course of the 20th century the Latin alphabet has become more frequently used, especially in Montenegro, where it is now used almost exclusively. The Cyrillic script also has official and equal status in Bosnia and Herzegovina.
The Serbian Cyrillic alphabet was also one of the two official scripts used to write the Serbo-Croatian language in Yugoslavia since its inception in 1918, despite attempts by King Alexander I to abolish the Cyrillic version[citation needed]. With the collapse of Yugoslavia in the 1990s, Serbo-Croatian is no longer used officially.
The Serbian Cyrillic alphabet, together with the works of Krste Misirkov and Venko Markovski, was used as a basis for the Macedonian alphabet.
The alphabet
The following table provides the upper and lower case forms of the Serbian Cyrillic alphabet, along with the Serbian Latin equivalent and the IPA value for each letter:
Cyrillic Alphabet
Latin alphabet
IPA А а
A
/a/ Б б
B
/b/ В в
V
/ʋ/ Г г
G
/g/ Д д
D
/d/ Ђ ђ
Đ
/dʑ/ Е е
E
/ɛ/ Ж ж
Ž
/ʒ/ З з
Z
/z/ И и
I
/i/
Cyrillic Alphabet
Latin alphabet
IPA Ј ј
J
/j/ К к
K
/k/ Л л
L
/l/ Љ љ
Lj
/ʎ/ М м
M
/m/ Н н
N
/n/ Њ њ
Nj
/ɲ/ О о
O
/ɔ/ П п
P
/p/ Р р
R
/r/
Cyrillic Alphabet
Latin alphabet
IPA С с
S
/s/ Т т
T
/t/ Ћ ћ
Ć
/tɕ/ У у
U
/u/ Ф ф
F
/f/ Х х
H
/x/ Ц ц
C
/ts/ Ч ч
Č
/tʃ/ Џ џ
Dž
/dʒ/ Ш ш
Š
/ʃ/
The handwritten Serbian Cyrillic alphabet is depicted below (the letter order corresponds to the table above):
Unique letters
Serbian Dictionary by Vuk Stefanović Karadžić, printed in 1818.
The ligatures <Љ> and <Њ>, together with <Џ>, <Ђ> and <Ћ> were developed uniquely for the Serbian alphabet.
Karadžić based the letters <Љ> and <Њ> on a design by Sava Mrkalj, combining the letters <Л> (L) and <Н> (N) with the soft sign (Ь).
Karadžić based <Џ> on a letter in the Romanian Cyrillic alphabet.
<Ћ> was adopted by Karadžić to represent the voiceless alveolo-palatal affricate (IPA: /tɕ/). The letter was based on and adapted from the letter Djerv, which is the 12th letter of the Glagolitic alphabet. The letter had been used in written Serbian since the 12th century, to represent /gʲ/, dʲ/ and /dʑ/.
Karadžić adopted a design by Lukijan Mušicki for the letter <Ђ>. It was based on the letter <Ћ>, as adapted by Karadžić.
<Ј> was adopted from the Latin alphabet.
<Љ>, <Њ> and <Џ> were later adopted for use in the Macedonian alphabet.
[edit]Differences with the Russian/East Slavic and Bulgarian versions
Serbian Cyrillic alphabet does not use either the Russian hard sign/Bulgarian ŭ (ъ) nor the soft sign (ь), but uses the aforementioned soft-sign ligatures instead.
Does not have Russian/Belorussian Э, the semi-vowels Й or ў, nor the iotated letters Я (Russian ya), Є (Ukrainian ye), Ї (yi), Ё (Russian yo) or Ю (yu), and are instead written as two separate letters: Ja, Je, Jи, Jo, Jy. J can also be used as a semi-vowel.
The letter Щ is not used. When necessary, it is transliterated as either ШЧ (East Slavic words) or ШT (Bulgarian words).
Serbian and Macedonian italic and cursive forms of lowercase letters б, п, г, д, and т differ from those used in other Cyrillic alphabets. That presents an obstacle in UNICODE modeling, as the glyphs differ only in italic versions, and historically non-italic letters have been used in the same code positions. Serbian professional typography uses fonts specially crafted for the language to overcome the problem, but texts printed from common computers (containing East Slavic rather than Serbian italic glyphs) pose a problem
« Sanskrit Keyboard Layout | Home | Slovak Keyboard Layout »


Leave a Comment
You must be logged in to post a comment.